Мали Мате сијече оцу конопе на руци 0001    Диван чини царе Сулејмане 0002    У Стамбулу, граду бијелому, 0003    Диван чини за недиљу дана. 0004    Кад изашла недиљица дана, 0005    Процвилио царе Сулејмане, 0006    Питале га паше и везири: 0007    „Шта је теби, царе Сулејмане? 0008    Која ти је цвилити невоља?” 0009    Њима царе ’вако одговара: 0010    „Чујете л’ ме, паше и везири: 0011    Је ли мајка родила јунака, 0012    А сестрица брата одгојила 0013    Брез бешике и брез варенике, 0014    Па га мушким опасала пасом, 0015    А јуначким дозивала гласом, 0016    А да оде Сењу каменому 0017    Све до куле Сењанин Ивана 0018    И доведе Сењанин Ивана, 0019    Јал’ доведе, јал’ одсиче главу, 0020    Липо би га царе даровао, 0021    Дао би му три товара блага.” 0022    Сва дружина нимом занимила 0023    И у црну земљу погледала: 0024    Ники броје пуца низ нидарце, 0025    Није л’ које пуце изгубио; 0026    Ники црне засукује брке, 0027    Ники гледа у рудину траву, 0028    Како ресте трава на завојке, 0029    Као дојке у младе дивојке, 0030    Сам’ не хтиде старче Ченгијићу 0031    Ет’ одозгар од Босне поносне, 0032    Већ је цару ’вако говорио: 0033    „Сулејмане, иза горе сунце! 0034    Овде нема бијесна јунака, 0035    Кој’ би иша’ Сењу каменому 0036    А до куле Сењанин Ивана, 0037    Па доведе, јал’ одсиче главу, 0038    Већ ти пиши листак књиге биле, 0039    Па је шаљи на поље Косово 0040    Све до куле црног Арапина: 0041    Он ће отић’ Сењу каменому 0042    И довести Сењанин Ивана, 0043    Јал’ довести, јал’ одсићи главу.” 0044    Кад је царе старца разумио, 0045    Он прифати књигу и јазију 0046    И кукулу, пуну мурећепа, 0047    А и оно перо од олова, 0048    Па он пише књигу шаровиту 0049    А на руке црног Арапина. 0050    У књизи га липо поздрављао 0051    А да пође Сењу каменому 0052    Све до куле Сењанин Ивана, 0053    Да Ивана доведе му жива, 0054    Јал’ доведе, јал’ одсиче главу: 0055    Дат ће њему три товара блага. 0056    И он нађе млада књигоношу 0057    И даде му хиљаду дуката: 0058    Он се смије и броји дукате, 0059    Па он оде на поље Косово, 0060    И однесе књигу шаровиту. 0061    У авлији њега налазио, 0062    Па му даде књигу шаровиту. 0063    Када Арап књигу прифатио 0064    И на књизи печат преломио, 0065    Књигу штије и на њу се смије, 0066    Па опреми витку бедевију, 0067    А каква је, однили је врази! 0068    Губица јој дуга и брњаста, 0069    А очи јој сиве, чакарасте, 0070    Па се на њу Арап навалио, 0071    Прико поља јунак прилетио, 0072    Планине се кршне добавио: 0073    Ор’овице и још Буковице, 0074    И Голије, високе планине, 0075    Све три их је Арап пригазио, 0076    Док не спаде Сењу каменому, 0077    Све до куле Сењанин Иване. 0078    Ту је њему добра срића била, 0079    Од авлије врата отворена, 0080    У авлију бедевију води, 0081    И туте је јунак разјашио, 0082    Остави је на мермер-авлији, 0083    Па се пење гори уз скалине, 0084    Па све гледа небу под облаке: 0085    Таман била зора зазорила, 0086    А у кулу Арап упануо 0087    И Ивана на лежећку нађе. 0088    Свеза њему руке наопако 0089    Па он спаде друму и подруму 0090    Опремат му коња од мегдана. 0091    Ма се ђого не да уфатити: 0092    Зубим’ гризе, а ушима штриже, 0093    Из подрума изваљива стине. 0094    Опет с’ Арап натраг повратио, 0095    Па ето га Сењанин Ивану, 0096    Уза њег му сина налазио, 0097    Малог Мату од седам година. 0098    Све он види и сузе пролије 0099    И спомиње старца бабу свога. 0100    А Арапин, пси му гребли мајку! 0101    Он прифати нејакога Мату, 0102    Па га баца коњу у подруме, 0103    Да уфати коња од мегдана. 0104    Ал ми дите лудо и нејако, 0105    Није вридно коња извадити, 0106    Па се опет натраг повратило, 0107    Па ето га старцу баби свому, 0108    Па све цвили и сузе пролива. 0109    Опет Арап коњма у подруме, 0110    Да ће извест коња од мегдана, 0111    Ма се ђого не да уфатити, 0112    Зубим’ гризе, а ушима стриже, 0113    Из подрума изваљива стине. 0114    Опет с’ Арап натраг повратио, 0115    Па ето га нејакоме Мати, 0116    Да га фата за бијелу руку, 0117    Опет баца коњма у подруме, 0118    Да изведе коња од мегдана. 0119    Једва дите коноп одришило, 0120    На авлију коња изводило; 0121    Арап тада коња прифатио, 0122    Притегну му сва четри колана, 0123    Па он лети гори уз таване, 0124    Пак узимље Сењанин Ивана, 0125    Па га баца на плећа јуначка, 0126    Па га снесе доли на авлију, 0127    Па га баци коњу у седлашце, 0128    И Ивана мало утегнуо, 0129    Па полети пољем и равнином, 0130    Кано звизда небом и ведрином. 0131    А за њима Мате, дите младо, 0132    Све он цвили и сузе пролива 0133    И спомиње старца бабу свога: 0134    „Ајме, бабо, до Бога милога!” 0135    А Иване ’вако говорио: 0136    „Еј, делија, црни Арапине! 0137    Одсици ми са рамена главу, 0138    Нек за нами дите не пристаје.” 0139    Па се натраг Арап повратио, 0140    Даде Мати плеску уз вилице. 0141    Како га је лако ударио, 0142    Два му здрава полетила зуба, 0143    И два млаза крви ударила. 0144    Опет Мате за њим’ пристануо, 0145    А све цвили и сузе пролива 0146    И спомиње старца бабу свога. 0147    На Голију гори излазили, 0148    Туте били коње разјашили; 0149    Оде Арап под јелу зелену, 0150    Па он заспа као змија љута. 0151    Ма што ради Мате, дите младо? 0152    Он облиће старца бабу свога. 0153    Њему бабо ’вако бесидио: 0154    „А, мој Мате, моје дите драго! 0155    Нуде спани црном Арапину, 0156    Укради му ћорду бријаткињу, 0157    Па је свому ти донеси баби!” 0158    Када Мате бабу разумио, 0159    Он допаде црном Арапину, 0160    И ту њему добра срића била: 0161    Арап био ћорду одбацио, 0162    Па ми дите ћорду прихватило, 0163    А да ће се њоме заметнути, 0164    Од земље је подигнут не може 0165    Камо л’ ће се њоме заметнути: 0166    Све ми ћорду по земљици вуче, 0167    Свому старцу баби је довуче. 0168    Ал ето ти јада изненада: 0169    Из крње је извадит не може. 0170    Иван тада ћорду прифатио, 0171    У зубе је балчак увалио, 0172    Међу ноге кљунац притиснуо, 0173    Па потегну и гори и доли, 0174    Док је био ћорду извадио. 0175    А да видиш нејакога Мата! 0176    Он прифати ћорду бријаткињу 0177    Па удара старцу баби свому, 0178    Све му сиче на руци конопе, 0179    И Ивану окрвави руке. 0180    Крикну Иван, како гуја љута: 0181    „Ајме мени, до Бога милога, 0182    Гди ми обе сад одсиче руке!” 0183    Када дите бабу разумило, 0184    Он утече гори уз планину, 0185    А опет га бабо повратио. 0186    Кад се дите баби повратило, 0187    Све му сиче на руци конопе. 0188    Када баби руке опростио, 0189    А да видиш Сењанин Ивана! 0190    Ето ти га црном Арапину: 0191    Наопако свезује му руке, 0192    Удара га ногом у дробину: 0193    „Устај, курво, да мегдан дилимо!” 0194    Кад се Арап од сна пробудио 0195    И на рукам’ коноп сагледао, 0196    А да видиш Сењанин Ивана: 0197    Он прифати вино и мишину 0198    У грло му ножац увалио, 0199    „На, Арапе, дед се напиј вина, 0200    Ево сада, оли већ никада!” 0201    Кад се Арап напојио вина, 0202    А да видиш Сењанин Ивана, 0203    Ћордом ману, одсиче му главу, 0204    Присиче му витку бедевију, 0205    Па се врати Сењу каменому 0206    Пивајући и припивајући, 0207    И весело коња играјући.